Представљена књига “Удахнуто дјетињство”

Велико интересовање публике на представљању  књиге “Удахнуто дјетињство”, Снежане Алексић Топаловић.

Читаоница је била испуњена до посљедњег мјеста.

О књизи “Удахнуто дјетињство” говорили су: Дејан Спасојевић, директор  издавачке куће  “АСоглас”, која је објавила књигу, Миланко Милован Лелек, рецензент књиге и Снежана А. Топаловић аутор књиге.

У програму су учествовале сестре Мркаљевић, Зорица и Љубица те Марица Батинић.

Снежанине приче можете читати на https://www.snezanatopalovic.com/.

Према мишљењу магистра књижевности,  Зреле Ашћерић,  “Највећа вриједност збирке прича “Удахнуто дјетињство” јесте језик којим је ауторка обликовала умјетнички свијет својих прича, првенствено ликове. Задивљујуће је ауторкино познавање народног говора романијског краја, којим говоре ликови њених прича, архаичне, готово заборављене ријечи и њихови облици. Као на примјер крњи инфинитив (инфинитив без завршеног самогласника), генитив множине који се у говору романијског краја завршава гласом г, умјесто гласом х (његовијег умјесто његових), јотовани сугласници т и д (ћерати, ђед). Јунаци ових прича, људи романијског краја знају вриједност ријечи, знају кад, како и зашто употријебити ријеч и зато њихове ријечи и звуче и значе, за разлику од савремене употребе ријечи, које све више звече, а све мање звуче и још мање значе. Ауторка је препознала да говор романијског краја одликује рационалност у употреби језичких средстава, што значи да се са мало ријечи каже све, изрази и видљиво и невидљиво, свијет емоција и мисли, на примјер. Човјек романијског краја је знао да се неке ствари могу исказати само ћутањем, тишином и на много мјеста у збирци може се уочити то ћутање у говору Романијаца. Ауторка је имала изоштрено чуло за ту гласну тишину којом њени јунаци изричу неизрециво. Управо употребом народног говора она је постигла пун умјетнички ефекат.”