Одржан округли сто

УМЈЕТНОСТ, НАУКА И КУЛТУРА, 

ДАНИ МИЛАНА РАДУЛОВИЋА

Тему округлог стола за 2022. годину „Књижевни и теоријски лик Милана Радуловића“ реализовали су:

• др Јана Алексић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду,
• др Владан Бартула, доцент Филозофског факултета, Универзитета у Источном Сарајеву,
• др Миљан Попић, доцент Филозофског факултета, Универзитета у Источном Сарајеву и
• др Саша Шољевић, професор Православног богословског факултета „Св. Василије Острошки“  Универзитета  у Источном Сарајеву.                                                                                                                                                                                                                                Иницијативу да једну манифестацију посвети лику и дјелу Милана Радуловића, Библиотека је покренула 2019. године, када је организована Трибина. Почетни мотив је био садржан у чињеници да је управо Хан Пијесак мјесто рођења и одрастања овог великог човјека и свестраног ствараоца, што се уклапа у један од аспеката дјелатности Народне библиотеке „Бранко Чучак“, а то је његовање и развијање завичајног стваралаштва, и то у различитим областима. 

  “Опредијелили смо се за форму округлог стола, а према његовој замишљеној концепцији тема би сваке године требало да буде другачија. Та тематска разноврсност потпуно је у складу са свестраношћу стваралаштва Милана Радуловића, разноликошћу његових интересовања и поља његовог рада. Не треба посебно истицати да је Милан Радуловић био философ, естетичар, теолог, историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар али професор Теолошког факултета у Фочи и министар вера у Влади Републике Србије за вријеме мандата Војислава Коштунице. Зато је оквирни назив манифестације „Умјетност, наука и култура, Дани Милана Радуловића“. У складу са својим плановима, Библиотека ће периодично издавати Зборнике радова  учесника ове манифестације, чиме ће не само изразити поштовање према  Милану Радуловићу него ће  допринијети и развоју српске умјетности, науке и културе, рекла је Озренка Ђурић Радуловић, директор Библиотеке.

  Виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, др Јана Алексић је истакла да је Милан Радуловић био аутентичан проучавалац књижевности врло широких интересовања, историчар  књижевности и културе и теоретичар књижевности. Он је имао врло оригиналне књижевне идеје и покушавао је на сваки начин да умјетност и књижевност приближи православној духовности и хришћанству, у чему су његове заслуге изузетне.

  Институт за књижевност и уметност у Београду је 2018. године објавио Зборник “Књижевност, теологија и философија” у помен Милану Радуловићу, рекла је др Јана Алексић. 

  Професор  Православног богословског факултета „Св. Василије Острошки“  Универзитета  у Источном Сарајеву, др Саша Шољевић указао је на велики допринос  Милана Радуловића у обнови српског државно-црквеног права .

  Доцент Филозофског факултета, Универзитета у Источном Сарајеву, др Владан Бартула је рекао да је Миланов рад био изузетан и да ће вријеме показати каква је он величина био у научном и сваком другом смислу. Радуловић је покушавао да на основу неких хришћанских и теолошких постулата приступа тумачењу књижевности, чиме је створио нове перспективе у тумачењу књижевности.  Своја изворишта и исходишта умјетност има у вјери.

  О Милану Радуловићу као уреднику и приређивачу српске књижевне критике, говорио је доцент  др Миљан Попић. Он је Милана Радуловића окарактерисао као интелектуалног и духовног аристократу.