Алекса Јанковић, добитник награде “Чучкова књига” за 2017. годину

Добитник књижевне награде „Чучкова књига“ за 2017. годину је Алекса Јанковић за збирку пјесама „Црна ријеч“ (Бања Лука: Књижевна заједница „Васо Пелагић“, 2017). Алекса Јанковић је рођен 1994. године у Мркоњић Граду. Средњу школу је завршио на Бањалучкој гимназији гдје је и развио љубав према књижевности и поезији. Тренутно студира енглески језик и књижевност на Универзитету у Бањој Луци гдје и борави.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Збирка ,,Црна ријеч” је изузетно и веома зрело остварење малдог песника Алексе Јанковића. Она је ангажована, љубавна, политичка и на крају пуна бунта али не оног утонулог и угашеног, већ оног чије светло ми не можемо да видимо али можемо свакоко осетити у Алексиној поезији.

Његова сигурност је нешто што осветљава пут ,,Црној ријечи”, која се можда и без његовог знања отргла, ,,издала” га и почела да светли. Он је песник и ,,Непесник”, доживљава сву лепоту око себе, и свестан је да нам је дата сада већ сигурно неоправдано, због тога се у почетку и боји свог постојања у њој, јер се плаши да је и он сам не изложи онима којима она ништа не значи. На крају боји се и самог себе, свог беса и незадовољства које додатно инспирише његове истраживачке али и преиспитивачке склоности, јер схвата да све почиње од нас самих.

Он зна да ,,Истину треба забранити, а са друге стране зна да је она већ забрањена, свестан је лажних учења и моралисања друштва у којем живи и својски се труди да га не повуче са собом.
У његовој ,,Комедији” Бог се смеје изнад уплаканог неба, док је у ,,Трагедији’’ прекрстио ноге, пустивши природу да започне одмазду. Постајање нечег вишег, односно само Његово признавње је нешто што овој збирци даје одређену равнотежу и дозу понизности која је оплемењује и јача. Песников дух јача од самог почетка ове збирке.

Његов приступ љубавној поезији је филозофски иако пун емоционалних набоја, интмности и осећања. Поједине песме су и у шаљивом тону, да ли због песникове разочараности или бежања, или је то само његово поигравање са сопственим дамарима у извесним тренуцима, на шта и те како, поготово на овај начин, има свако право.

На крају долазимо до песме која јесте носилац ове збирке, одатле и назив ,,Црна ријеч”, Ријеч која бира своју таму да изговори скривену свијетлост, дакле на један префињен начин песник је ипак нашао пут да своје ставове и стремљња као и сву радост и лепоту коју осећа и види пренесе али да она доспе само до оних којима је заиста стало до ње и који је неће злоупотребити.

,,Буди се крај.
Последњи дах.
Свемир отвара.
Ријеч која све саопстава.”

Председник жирија:

Миљан Радојковић