Чучково подне-Представљање збирке пјесама “Зенит небеског вретена”

Субота,21.5.2022.

Читаоница Библиотеке

Представљена је збирка пјесама “Зенит небеског вретена” ауторке Биљане Ристић.

Биљана  Вукајловић Ристић је Самостални ликовни уметник, књижевник и дизајнер. Рођена је  у Невесињу 1967 године.

Живи и ствара у Новом Саду.

Објавила  је три збирке поезије “Огледало од капи” 2015. године у издању Максиме граф из Петроварадина;  “Сенке и снови ” 2018. године у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево и „Зенит небеског вретена“ 2022. године  у издању Графопринта из Горњег Милановца .

Пјесме и приповијетке објављује у часописима: Вечерње новости, Књижевне новине,  Свитак, Суштина поетике, Сретања, Говоришки записи (Словенија) и Српска вила, а осврт на њен сликарски рад објављен је и у Новој зори.

Песме су јој превођене  на бугарски и словеначки језик.

О њеној поезији писали су: Перо Зубац, Сретен Вујковић, Љубомир Зуковић, Матија Бећковић, Силвија Жерајић, Момчило Голијанин, Велибор Шиповац и Божидар Глоговац.

Члан је Матице српске.

Члан  је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, члан СКОР-а.

Председник  Удружења књижевника  “Културни круг Невесиње”.

Члан удружења књижевника и умјетника „ЗЕНИТ“ , Подгорица.

Писана ријеч и сликарство су неодвојиви у њеном умјетничком раду.

О поезији Биљане Ристић говорила је Светлана Градинац, рецензент збирке пјесама „Зенит небеског вретена“.

“Биљанини тематски оквири су и најчешћи мотиви поеије уопште. То су поетика и настанак песме, песник, љубав, Бог, смрт, лепота, слобода, породица… Централна тематска опсесија је љубав, представљена у најразличитијим нијансама, од усхићења, очекивања, преко неузвраћене љубави, и покиданих нити и тегобног састављања расуте слагалице сопственог живота са надом у нове почетке. Она има храбрости да демистификује танане механизме за уочавање латентног насиља” рекла је Светлана Градинац.

Пјесник  Зоран Боснић је  прочитао критику магистра Момчила Голијанина.

Зенит небеског вретена

Три речи скинуте изнад врата раја.

Три речи као три тачке спојене у једно.

Од тих речи родише се душе,

јесу близу, али на две стране.

Једна удах, а друга је издах,

једна снива, а друга јој пева,

једна другој ни име не знају.

Једна другу никад не гледају.

Једна другу магијом познају.

Једна душа другу осетила,

а миљама удаљена била.

Друга душа прву препознала

и шаптање прве саслушала.

На путањи око центра света

једна другој постадоше сенке,

која којој ни саме не знају.

Душе нежне, невидљиве, меке.

Две душе су у три речи стале

две су биле, а једно постале,

у једној се први пут виделе,

занемеле, а свет су гледале.

Две су душе у три речи стале,

све три речи од Бога постале,

ове душе за сва су времена

у зениту небеског вретена.