Миланка Благојевић добитник књижевне награде “Чучкова књига” за 2018. годину

Добитница књижевне награде „Чучкова књига“ за 2018. годину је Миланка Благојевић за збирку кратких прича Мандаринске патке (Имприматур, Бања Лука 2018).

Миланка Благојевић је рођена у Бањалуци 1982.године. Дипломирала ја на Филолошком факултету у Бањалуци на Одсјеку за српски језик и књижевност. Пише кратке приче, које је објављивала у заједничким збиркама младих аутора, књижевним часописима и на интернет порталима. Мајка Андрије и Арсена.
Књига „Мандаринске патке“ је њена прва књига.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Бити у жирију није нимало лак посао. Тешко је одлучити између стихова и прозе, између певања и приповедања.
Ипак жири у саставу: Миле Лисица, Весна Ђукановић и Алекса Јанковић су једногласно донели одлуку да Чучкову награду за 2018. годину добије Миланка Благојевић за збирку прича ,,Мандаринске патке” .

Зашто баш ова књига ?
Миланка се у својој збирци необичног, симболичног наслова ,,Мандаринске патке” бави свакодневицом обичних људи који су растегнути између снова и надања, на моменте су неустрашиви, а опет у неким тренуцима несигурни и бојажљиви, без довољно снаге да промене нешто у својим животима. Поред свих својих животних препрека они спремно носе своје крстове на леђима.

Њени ликови живе, раде, сањаре, исповедају се стварним и замишњеним пријатељима.
У времену када самоћа прави зидове око њих, труде се да пронађу мала врата која ће или отворити или неће. Без обзира на исход они проналазе утеху у својим надањима.
Они звоне гвозденим звечкама, пишу тестаменте, остављају трагове , завиде једни другима , а њихове душе се огледају на лицима.
Њени јунаци у причама нас воде кроз свој минималистички свет, коме се дивимо, коме се обрадујемо читајући сваку нову страницу. Они носе дубоке емотивне ожиљке, са осмехом и живе за свој део неба.

„Обичан живот једне обичне наранџе“, једна од мноштва прича која се већ самим насловом издваја и која нам на фасцинантан начин показује лепоту приповедања о животу, смислу и срећи, замисли једне мале обичне наранџе, која има снове и жеље да јој њен кратки век има смисао.
А ако погледамо боље зар све што је под овом небеском капом не тежи том неком смислу, посебности, путовању у непознато, и радости тог непознатог. Да ту је и лепота самог приповедања младе књижевнице. Пут у непознато.

Радост је читати Миланкине приче, радост је доделити и добити Чучкову награду.
С добрим жељама и надом у будућа књижевна остварења желимо Миланки велико : Срећно!

Жири у саставу:
Миле Лисица
Весна Ђукановић
Алекса Јанковић