Миле Лисица добитник књижевне награде “Чучкова књига” за 2015. годину

Добитник књижевне награде „Чучкова књига“ за 2015. годину је Миле Лисица, за књигу Два метра тишине; реч је о збирци песама која је објављена 2015. године у издању Графида из Бањалуке.

Миле Лисица рођен је 1986. године у Кључу. У Бањалуку се доселио 1995. године, где наставља школовање. Тренутно је апсолвент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањалуци. Књига Два метра тишине је његова прва књига.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА
Зашто ова књига?

Често се у разговорима о књижевности користи одредница љубавна поезија, тек због тога да би се извршило чисто техничко сврставање. Било би добро заобилазити такво банализовано схватање књижевних прилика. Наравно да осећајност, љубав као незаобилазна велика тема, чине главно ткиво (и) ове књиге, међутим то свакако нису одлучујући разлози. Приликом представљања Два метра тишине, пре бисмо се требали позвати на дубоки мисаони карактер штива, те истовремено постигнут чист језички израз, без неопрезних техничких поигравања и упадљивих експеримената којима су писци често склони; позвали бисмо се и на умерено упевавање једног света у двоје, на прецизно и нескривено писање о интимном, осећајном, на занимљиву али нефорсирану симболику. Уз претходно наведено, дело Два метра тишине није једна од оних све више присутних књига презасићених вулгаризмима, и неукусном претераном ласцивношћу, жаргонима и бесциљном фразелогијом, већ је реч о делу озбиљног, смиреног тона, које као врста устихованог дневника, могли бисмо рећи и лирског монолога, не оптерећује читаоца самопохвалним аутопоетским доказивањима.
Преко метафора из природе, из предметног света, преко једноставних и лаганих појомва, готово у свакој песми представљен је по један (или више њих) тежак, слојевит духовни ожиљак појединца, било да је то некад самоћа, некад ћутање, негде заборав, негде недостајање, властита надања, хтења или тишине. Било да су то некад најдубља разрачунавања са одјецима из прошлости, покушаји тражења склоништа у свету биљака, боја, неутралних мотива, или прешаптавања са прошлошђу, у таквом лирском, тематском амбијенту писац је успео у свакој песми остварити емотивни набој и симболику до оне мере, у којој то не прелази у патетику нити појефтињеност.
Не само као овогодишњем председнику жирија, већ пре свега као поштоваоцу писане уметности, част ми је што сам имао прилику упознати овакву књигу, какве се све ређе сусрећу у српској књижевности. Сам писац је, без обзира на награђивање, овом књигом стекао одличан пасош за даљи књижевни пут.

Жири:
Предраг Бојић
Бранка М. Касаловић
Миљан Радојковић